Uteha koju pruža vera je lažna, kaže Dokins, nauka i njena dostignuća mnogo su lepša i veličanstvenija od svih čuda religije, a poreklo morala i vrline ne dolazi od Boga, već je proizvod biološke evolucije. U izlaganju koje se čita bez daha, Dokins tvrdi da Boga gotovo sigurno nema, i da to saznanje ne podriva smisao života savremenog čoveka, već da čini svaki dan i svaki trenutak života dragocenijim i vrednijim življenja.
Ričard Dokins ne spada u one naučnike koji pomirljivo pristaju na miroljubivu koegzistenciju nauke i religije, kao dva shvatanja stvarnosti koja nemaju dodirnih tačaka. Dok god teolozi smatraju da religija treba da pruži odgovore na pitanja o postanku sveta i čoveka, naučnici moraju da dignu glas i odbace sve te neargumentovane tvrdnje. Osim u naučnom pogledu, Dokins se mnogo više bavi religijom, pogotovo hrišćanstvom, kao uputstvom za život, ističući brojna nemoralna načela Starog zaveta. Ambicije pisca Zablude o Bogu su velike: "Vernik koji u ruke uzme ovu knjigu, postaće ateista kada je pročita." Dokins ne veruje u Boga, ali veruje u to da je čovek koji vodi život oslobođen predrasuda, srećniji i pre svega - slobodniji.
