Neophodno je razjasniti sledeće: kada kažemo da se svi fenomeni fizičkog sveta mogu objasniti ovom teorijom, mi to, zapravo, ne znamo. Većina poznatih fenomena uključuje ogromne brojeve elektrona, tako da je našim ograničenim umovima veoma teško da prate toliku složenost. U takvim situacijama, možemo koristiti teoriju da bismo grubo razjasnili šta bi trebalo da se dogodi, i to je ono što se, uglavnom, u takvim uslovima događa. Ali, ako u laboratoriji izvedemo eksperiment koji uključuje samo nekoliko elektrona u jednostavnim uslovima, tada možemo izračunati sve što bi se moglo desiti veoma precizno, i izmeriti sve takođe veoma precizno. Kad god su takvi opiti vršeni, teorija kvantne elektrodinamike se pokazala jako uspešnom.
Mi, fizičari, uvek proveravamo da bismo utvrdili da li postoji neki problem sa teorijom. To je od suštinskog značaja, jer je interesantno upravo ukoliko sa teorijom ima problema! Ali do danas nismo pronašli ništa problematično vezano za kvantnu elektrodinamiku. Ona je, stoga, usudio bih se da kažem, dragulj fizike – naš najvredniji posed.
